03.01.2011., ponedjeljak
|
Protokoli i jevrejstvo Jevrejskom umu se tendeciozno pripisuje i subverzivni spis 'Protokoli cionističkih mudraca', koji je navodno produkt Prvog cionističkog kongresa (Bene Berith) u Bazelu 1897. g. Što se tiče famoznih 'Protokola ...' , može se reći da se tu radi o autorskom podmetanju, falsifikatu koji ima duboku manipulativno-konspirativnu pozadinu. Sa velikom sigurnošću može se nazreti da je 'Protokole', koji su se 1905. g. pojavili na ruskom jeziku, sastavila i plasirala ruska carska tajna policija – 'Ohran', koja je tim aktom ‘pokrila’ i ‘opravdala’ nekadašnje i buduće represije nad Judejcima Rusije. ‘Protokoli’ su, zapravo, falsifikat i plagijat satire francuskog pisca i advokata Morisa Žoliea (Maurice Joly) iz 1865. g. (a objavljenog u Belgiji) koji je hteo izvrgnuti ruglu politička nastojanja Napoleona III: Dialogue au Enfers entre Machiavel et Montesquieu, ou la politique de Machiavel au XIX sičcle, par un Contemporain (‘Suvremenik o dijalogu u paklu između Makijavelija i Monteskjea, ili Makijavelijeva politika u devetnaestom stoleću’, Bruxelles, 1865. g.). Nacrti ‘Protokola’ o (cionističkoj) planetarnoj državi ležu na rudu još starijim subverzivno-utopističkim iluminatskim projekcijama. Iluminatskoj hidri je u interesu da zaoštri odnos Jevreja i “Goja”, da Jevreje dovede u paniku, da se prinude da se u potpunosti okrenu iluminatskim “rešenjima”, rešenjima koja vode instaliranju jedne svetske države i jedne vlade Planetarna država bi naravno “rešila”, sva nacionalna pitanja, time i jevrejsko pitanje. Iluminati oduvek igraju na judejsku kartu jer znaju moć Jevreja, te značaj njihove raštrkanosti širom sveta. Ko bi najpre želeo da živi u jednoj državi ako ne onaj koji je u sve zemlje rasejan i svugde vidi opasnost za sebe. No, da li će takva sloboda’ za Jevreje značiti i getoizaciju ‘goja’, ostalih naroda?! Kada govorimo o Jevrejinu-manipulantu treba reći da je to pre svega Jevrejin-bogataš, Jevrejin-velikaš, Jevrejin-bankar, ... Jevrejin-mališa i siromah je već slepa, zavedena i ulovljena riba koja samo sledi i prihvata ono što joj veliki i moćni kažu i nalože. Kao i kod svih drugih naroda što je slučaj ... Da li su 'Protokoli cionskih mudraca' autorski istiniti ili ne, činjenica je ipak da neko (posle Hitlera) po njima deluje, nastupa, operacionalizuje ih danas, gradi Novi satanski poredak ... Pogledajmo Protokol broj 5 koji ukazuje na težnju da se formira svetska vlada: "...Sve to tako će zamoriti Goje /ne-Judejce/, da ćemo ih prinuditi da nam ponude međunarodnu vlast koja moći po svom raspoloženju bez ikakvog lomljenja usisati u sebe sve države sveta i obrazovati nad-vladu. Namesto savremenih upravljača mi ćemo postaviti gnusobu koja će se zvati Nevladina Administracija. Ruke njegove biće opružene na sve strane, kao klješta, kod takve kolosalne organizacije, da ona ne može a da ne pokori sve narode." A u Protokolu broj 3 govori se o subverzivnom stvaranju Sjedinjenih Svetskih Država: "Ostaje još jedan mali prostor /za osvajanje/, i ceo naš put gotov je već da sastavi svoj krug simbolične zmije kojom mi predstavljamo naš narod. Kad se taj krug sastavi, sve evropske države biće zatvorene i stegnute kao snažnom presom ..." - Dalje govori se o potrebi stvaranja ekonomskog haosa da bi iz njega bio instaliran 'novi' poredak sa lažnim spasiteljima: judeoameričkim bankarima i mešetarima. Ako nekoga zmijski obruč sada čvrsto drži to je Amerika, dok Evropa donekle pokazuje izvestan otpor ... Zmija koja obavija zemlju, krug oko ravnokrakog krsta ... Simbol je star. Predstavlja i ortografski žig Stare Zmije, Satane. To je zapravo deveto slovo iz starog hebrejskog alefbeta: slovo Tet - 'zmija', ... U nešto modifikovanom obliku susreće se kod nacističke svastike i kod glifa za NATO pakt. Kome je Sadam Husein više smetao: Americi ili jevrejskoj državi, Izraelu?! Neposlušne narode i lokalne diktatore (koji su smetnja uspostavljaju planetarne diktature) arhitekte starog Novog Svetskog Poretka 'urazumljuju' na različite načine: pretnjama, sankcijama, izolacijama, bombama (vojnim intervencijama). Takve intervencije su pogotovo izglednije ako su u političko-bezbedonosnom interesu Izraela. Tako je Judeo-Amerika napala i okupirala i Irak (kojim je diktatorski vladao Sadam Husein), navodno suprostavljajući se pretnji 'oružja za masovno uništavanje' koje je tobože imao i razvijao Irak. Američke obaveštajne službe osumnjičile su islamsku republiku Iran da je 'naveo' SAD da napadne Sadama i Irak, kako bi se otarasili svog neprijatelja Huseina i pripremili teren za Irak u kome bi vladali šiiti. Navodno je Amerikancima Iran preko lidera iračkog Nacionalnog kongresa Ahmeda Čalabija (koji je u vreme Sadamovog režima bio u egzilu kao šiitski opozicionar), prenosio pogrešne podatke, pa pored ostalih i one o navodnom iračkom oružju za masovno uništenje. A to oružje je Judeo-Americi bilo povod za vojnu intervenciju u Iraku. Ako je Irak nekome gorko smetao to nije bio Iran (bez obzira na sva zla koja im je naneo), već Izrael i mondijalističke arhitekte Novog satanskog poretka. Onima koji grade svetsku, planetarnu tiranidu, jasno je da smetaju lokalni tirani i despoti, kakav je bio i Husein. Tako da se iza cele priče američkog predsednika Džordža Buša Mlađeg o potrebi eliminacije 'oružja za masovno uništenje' krije mondijalistički, cionistički i masonski projekt da sa 'dobrim izgovorom' skinu još jednu prepreku za ostvarenje svog dijaboličkog sna. Tako da se iza isforsiranih priča o iranskom i Čalabijevom faktoru, krije zapravo još jedno cionističko i mondijalističko podmetanje javnosti. I ta sramna instanca se nije libila ni mentalno poremećenog Sadamama Huseina da pogubi vešanjem. Judejinov upliv na medije Judeo-Amerike Nije neka mudrost videti i shvatiti da su gotovo sve velike medijske kuće u Judeo-Americi podređene i privijene uz skute Judejina-manipulanta, Masona-zanesenjaka, Iluminata-podlaca i Protestanta-licemera. Kada treba stvoriti uslove za narodnu podršku neokolonijalističkim i strahouterivačkim vojnim intervencija, svi veliki američki mediji orkestrirano duvaju u isti rog, zapenušano i neumorno ... I tačno se vidi da svi rade po jednog diktatu, mondijalističko-suprematorskom projektu. Začuđujući je broj uticajnih američkih medija koji za vlasnike imaju cioniste, odnosno pod cionističkom upravom su: CNN, NBC, ABC, CBS, UPN, The Wall Street Journal, The New York Times, The Washington Post, The New York Daily News, Newsweek, Time Magazine, People Magazine, US News, ... S druge strane, ne može se reći da u novinama koje još nisu pod direktnom Judejinovom kontrolom, nema sposobnih i objektivnih novinara. Ima u "demokratskoj" Americi dosta avangardnih novinara i publicista (poput Judejca Noama Čomskog), ali problem je u tome što nemaju kome govoriti i za koga pisati. Jednostavno narod Amerike je svekoliko izmanipulisan i zaglupljen, počev od poplave hedonističkih izazova pa do genetski modifikovane hrane. Zrnca istine se stalno pokrivaju pregrštima i planinama raznih banalnih i lažnih informacijama, tako da auditorijum nezna šta da izabere, gde da traži, gde da sluša i koga da sluša ... Tek poneka katastrofa, požar ili uragan, ako nekog malo prodrmaju iz 'zanosnih snova' ... Ipak, centralni problem nije u tome što je mešetarski Judejac, istočni "Guru" ili masonski "Majstor" jak, već u tome što je takozvani hrišćanin slab ... Da mi danas (2009. g.) na sceni i bojnom polju imamo u zavidnoj kvoti istinsko hrišćanstvo i istinske i čestite ljude, lavove koji bi gromko govorili narodu, ne bi cionistička, masonska, iluminatska, rotarijanska, novodopska, sektaška i spiritistička laž mogla da profitira i uzima maha ... No tobožnji hrišćanin i njegove crkvene institucionalne ogluvele i kukavičke vođe čvrsto su priljubljene uz mondijalističke, cionističke i nihilističke, antihristovske skute. Ponovno razapinjanje Hrista "... Nemogućno je one koji su jednom posvećeni i koji su okusili Nebeski dar postavši učesnici Duha Svetoga, koji su okusili dobru reč Božiju i sile budućeg sveta, pa ipak otpali, opet obnoviti za pokajanje, pošto oni ponovo sebi raspinju i sramote Sina Božijeg." ('Jevrejima', 6:4-6) "Evo, ide sa Oblacima i gledaće Ga svako oko, i oni koji Ga probodoše, ..." ('Otkrivenje', 1:7) Pripadnici judejskog naroda se stolećima prozivaju za Hristovo Raspeće. No oni stalno ukazuju da je Hrista rimska vlast razapela. No ključno je pitanje: ko je Rimskoj namesničkoj vlasti isporučio Pravednika, ko Ga je oklevetao, ko je se protiv Njega i Njegovih služitelja tako zadrto i mučki borio u prvim stolećima? Nije li mnogo veća krivica na onome ko je tražio razapinjanje Pravednika od krivice onoga koji je pod pritiskom nahuškane i pakosne rulje popustio? Ko razapinje i propada Hrista danas? Razapinje ga i propada ga svako onaj ko poznaje Božiju reč, Zapovesti Života, a opet je gazi i proliva iznova Hristovu krv, boreći se protiv bližnjih i protiv Gospodnjih služitelja. Nije li to pre svega Judejac koji nije savladao zemaljsku školu života i lažni hrišćanin koji Hristovo ime nosi samo na usnama?! Zašto se Judejci uvek iznova uzbuđuju kada se potegne pitanje krivca za Isusovu izdaju i pogubljenje? Ne ukazuje li to na nečistu savest, ne ukazuje li da taj strah dolazi od onih koji i danas razapinju i progone Hrista. Borba protiv palestinskog naroda je najbolja ilustracija za to. Ko je (sve) kriv za Isusovo stradanje?! Hrist Božiji, Koji je iz ljubavi prema čoveku sišao u telo, Koji je se utelovio da bi čoveku pokazao i dao Put Spasenja, doživeo je da kao pravednik bude osudjen i ubijen. Ko je sve i u kojoj meri kriv za Njegovu smrt i Njegovo stradanje, za groznu i užasnu smrt koju je pretrpeo na krstu: Koju krivicu nosi Pontije Pilat koji Ga je ponudio za amnestiju umesto razbojnika Barabe, i time Ga proglasio krivim, koji je oprao ruke po jevrejskom običaju da bi pred judejskom masom pokazao simbolično da navodno ‘nije krv’, da nema udela u krvi Bogočoveka Isusa Hrista? – Očigledno je da je se Pilat pokazao kao slabić, koji je se bojao za svoju vlast, koji je strepeo da ga Judejci (opet) ne prijave kod Imperatora kao nedoličnog upravitelja, i zato je popustio nahuškanoj judejskoj masi koja je odbila Isusovu amnestiju i neumoljivo tražila Njegovu smrt. Poapostolsko hrišćanstvo nije u Pilatu videlo većeg krivca, čak negde ga je uzdiglo za 'sveca' i glorifikovalo, o čemu svedoči apokrifna književnost. Pilat je nesvesno, želeći nekako da zaštiti Isusa, upao u vlastitu retoričku i jurisdikcionu zamku. On je npr. čak dao da i Isusa strahovito išibaju (zbog čega je On i kasnije relativno brzo umro na krstu), računajući da će Mu se narod potom smilovati, ... No prevario je se. Koju krivicu nosi razjareni jevrejski narod koji je neumoljivo tražio Njegovo raspinjanje i kliktao ‘Krv Njegova na nas i našu decu’, koji je dao lažne svedoke protiv Njega!? Koja krivica počiva na judejskim prvosveštenicima koji su nahuškali narod na Isusa i želeli da se otarase opasnog protivnika proglašavajući Ga prevratnikom, bundžijom i samozvanim judejskim kraljem?! – Judejsku masu su izmanipulisali sveštenici i pravobranioci, uglednici, a njih opet mračne snage, ... Pakleno nadahnuće je išlo od vrha, a ne direktno na narod ... Da su sveštenici prihvatili Hrista, i narod bi bio otvoreniji za promenu. A šta je narod uradio: najpre je frenetično klicao Isusu dok je na magarcu ulazio u Jerusalim, a kad je bio nauškan, na tog istog Isusa je vikao neumoljivo 'Raspni ga'. Kolika je krivica pravobranioca i tobožnjih pismoznalaca koji su rigidno branili redigovani mojsijevski Zakon koji je tražio smrt za ‘otpadnika’ i ‘lažnog proroka’? Koja krivica počiva na blagajniku Judi Iskariotskom koji je izdao Isusa za 30 srebrnika (koje njegova ‘briga’ za sirotinju nije podelila njima), a kad je shvatio šta je uradio obesio je se?! Da li on simboliše zatajenje celog judejskog naroda? - Sam Isus s jedne strane kaže da 'mora otići', mora žrtveno stradati, ali da veliki greh pada na onog ko uzima dželatskog i instrumentalnog udela u Njegovom stradanju: »Sin Čovečiji ide, doduše, kao što je napisano za Njega; ali teško onom čoveku koji posreduje u izdajstvu Sina Čovečijeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio taj čovek.« (‘Marko’, 14:21) - Tako filološki i teološki gledano ovaj verz nam kaže da Juda Iskariotski nije bio glavni vinovnik u Njegovoj izdaji i predaji, već oni koji su ga unajmili i koji su ga iskoristili: judejski prvosveštenici i starešine Hrama; Isus Pilatu ukazuje: »Ne bi ti imao nikakve vlasti nada Mnom, da ti nije dano Odozgo; zato je veći greh na onome koji me je predao tebi.« (‘Jovan’, 19:11) Otac Nebeski je dopustio da Isus kao Pravednik umre da bi nam preko Njega dao simbol života koji vodi u Nebo, da bi nam pokazao Put: samo preko krsta, preko požrtvovanosti i raspinjanja starog čoveka duša čoveka nalazi Put u Život i sam Život. Da bi videli udeo krivice raznih strana u Isusovom Stradanju nije loše da pogledamo koji interes su te strane imale da Ga eliminišu; inače ono što je urađeno sa Isusom je kruna onoga što je u Izraelu rađeno mnogim Božijim prorocima i glasnicima. Razapet je iz više pobuda: - Razapet je iz mržnje fariseja, sadukeja i prvosveštenika Hrama, jer ih je razotkrivao pred narodom kao lažljivce, kao falsifikatora istinskog Božijeg Zakona, jer je osuđivao njihovo sitničavo razradjivanje Tore i izmišljanje novih odredbi, jer je govorio protiv njihovog izopačenog i lažljivog, paganiziranog žrtvenog kulta, jer je pridobijao sve više sledbenika, jer je za njega čak i Jovan Krstitelj, koga su svi u narodu uvažavali, svedočio kao o Božijem Poslaniku i velikom Svetitelju.. - Iz straha nekih prvosveštenike (poput Kajafe) za vlastiti ugled i poziciju, jer oni su u Isusu videli lažnog proroka, mogućeg buntovnika, koji će izazvati oružanu pobunu, i time isprovocirati vojnu Rimsku akciju i odmazdu, a njima je bilo stalo da održe dobre i kooperativne odnose sa Rimom. - Iz osvete licemernog naroda što On, Isus Nazaren, nije ispunio njihova supremaciono-mesijanska očekivanja, što se nije postavio kao revolucionarni mesija, kao kralj koji bi ih oslobodio rimske vlasti i uz to načinio ih i gospodarima sveta: »... Isus, saznavši da nameravaju da dodju i da ga odvuku, da bi Ga proglasili kraljem, povuče se opet samosam u goru.« (‘Jovan’, 6:15). – Isus je uistinu rođen da bude kralj Izraela, ali ne starog paganiziranog Izraela, već novog Izraela, vladar ljudi iz svih naroda koji slede zapovesti Živog Boga. Licemeri i bundžije iz judejskog naroda kasnije pred Pilatom zlobno optužuju Isusa da diže pobunu protiv rimskog Kajsara: »On buni narod učeći po svoj Judeji – počevši od Galileje.« (‘Luka’, 23:5) Juda Iskariotski, jedan od retkih Judejaca među Isusovom galilejskim učenicima, izdao je Isusa dakako najpre kao srebroljubac: radi novca, 30 srebrenika. Ne treba zaboraviti da je on držao kesu Bratstva, tj. bio blagajnik. No, on je s druge strane računao da će se Isus Galilejac osloboditi i ovoga puta, kao što je i ranije izmicao poterama i klopkama. I zato mu nije, u početku, izgledalo strašno njegovo izdajstvo. Možda je računao da će se Isus naći kao kralj nekakvog restauriranog Izraela, osnovati kraljevstvo kome bi i on našao neko 'dostojanstveničko' mesto. Kada će se otrezniti Judeo-Amerika?! Po jednom istraživanju (ADL) javnog mnenja, objavljenom decembra 2003. g. u Judeo-Americi, skoro polovina Amerikanaca veruje da je bliskoistočna jevrejska država, Izrael, ozbiljna pretnja svetskom miru. Začudo, anketu je vodila jedna jevrejska zajednica. Tačnije, istraživanje je pokazalo da nekih 43 odsto žitelja Judeo-Amerike veruje da je Izrael pretnja svetskom miru. No ipak Izrael se kao problem stavlja tek iza sedam drugih zemalja. I ovi rezultati, ako su reprezentativni, još uvek ulivaju neku nadu, kažu da svi Amerikanci još uvek nisu potpuno izmanipulisani cionističkim lažima i podmetanjima. Što se tiče žitelja Evropske Unije, istraživanja pokazuju da oni kao glavni remetilački faktor vide pogromašku državu zvanu Izrael. Interesantno je zapaziti da i jedan od lidera New Age Pokreta, britanski Jevrejin Bendžamin Krim, kritikuje aktuelnu izraelsku vladu. Tako on iznosi, pored ostalog, i ovo: "...Automatska podrška Izraelu u bilo kojoj situaciji, naročito američka, arapski svet dovodi u frustraciju i očajanje. U takvom očajanju dolazi se do toga da se ekstremne mere, čak i samodestrukcija samoubilačkim bombaškim napadima, čine jedinim načinom da se odgovori. "On /Arijel Šaron/ je 'težak' čovek i fanatik." "Gospodin Šaron se svojski trudi da oslika Jasera Arafata kao podstrekača svih terorističkih aktivnosti palestinskih grupa. On zna da to nije slučaj, ali stvarno pokušava da ga unizi i marginalizuje. Njega vidi kao slabog i nesposobnog, bez autoriteta i stoga ne kao potencijalnog sagovornika. Gospodin Šaron je izraelski fanatik, koji 'stvarne' Palestince vidi kao terorističke grupe koje ubijaju Izraelce zato što žele njihovu zemlju." Bendžamin Krim je svestan da za inauguraciju 'Doba Mira' mora na Bliskom Istoku da se stvori nekakav mir, makar i prividan, a za to je nužno uspostavljanje i priznavanje Palestinske države, te suzbijanje roga izraelskog militarizma. |
